Zavod je, pored ostalog, ustanova specijalizovana i za analizu bioloških tragova. U okviru Zavoda, laboratorija za forenzičku analizu posebno je opremljena za ovakve vrste analiza. 

Analiza se obavlja direktnim uvidom mesta odigravanja kritičnog događaja uz izuzimanje predmeta i/ili uzorkovanje materijala (u saradnji sa policijskim službenicima koji obrađuju lice mesta), a obrada se naknadno vrši u laboratoriji za forenzičku analizu bioloških tragova.

Takođe, u našoj laboratoriji je moguće obaviti i analizu dostavljenih predmeta (odeća i obuća, lični predmeti i drugo) ili uzorakabioloških tragova (brisevi, tupferi, gaze, isečci delova odeće i drugo). Materijal za analizu se dostavlja direktno od strane Državnih organa (policija, tužilaštvo i sud), ali materijal na analizu mogu dostaviti i sva pravna i fizička lica.

 DNK se može izolovati iz biološkog materijala, ili bioloških tragova koje svako živo biće neminovno ostavlja za sobom. Međutim, više od 99 % DNK je identično između dve osobe. Šimpanze i ljudi se razlikuju u samo 2 - 4 % na nivou DNK. 

Od 1990-ih godina, pažnja i trud su usmereni na 0.05 % DNK, različitih između dve ljudske osobe. Razvoj nauke i tehnologije omogućio je da se ovih 0.05 % DNK maksimalno iskoristi u svrhu izrade jedinstvenih DNK profila na osnovu kojih možemo razlikovati ljude, jedne od drugih, sa jako velikom sigurnošću. 

 

DNK profil se dobija tako što se PCR-om umnože određeni regioni u DNK, izabrani iz onih 0.05 % DNK, po kome se ljudi razlikuju jedni od drugih. Odabrani delovi DNK, koji se umnožavaju PCR-om, nazivaju se lokusi, a varijante jednog lokusa nazivaju se alelima. Svaki čovek na određenom lokusu ima dva alela, jedan poreklom od oca, a drugi od majke. Lokusi koji se koriste u forenzičkim analizama sadrže alele koji se međusobno razlikuju po dužini (broju parova baza).