Bulevar dr Zorana Đinđića 81, Niš

Tel/Fax: 018/4-233-776

 

      Zavod je, pored ostalog, ustanova specijalizovana i za analizu bioloških tragova. U okviru Zavoda, laboratorija za forenzičku analizu posebno je opremljena za ovakve vrste analiza. 

Analiza se obavlja direktnim uvidom mesta odigravanja kritičnog događaja uz izuzimanje predmeta i/ili uzorkovanje materijala (u saradnji sa policijskim službenicima koji obrađuju lice mesta), a obrada se naknadno vrši u laboratoriji za forenzičku analizu bioloških tragova.

Takođe, u našoj laboratoriji je moguće obaviti i analizu dostavljenih predmeta (odeća i obuća, lični predmeti i drugo) ili uzorakabioloških tragova (brisevi, tupferi, gaze, isečci delova odeće i drugo). Materijal za analizu se dostavlja direktno od strane Državnih organa (policija, tužilaštvo i sud), ali materijal na analizu mogu dostaviti i sva pravna i fizička lica.

 DNK se može izolovati iz biološkog materijala, ili bioloških tragova koje svako živo biće neminovno ostavlja za sobom. Međutim, više od 99 % DNK je identično između dve osobe. Šimpanze i ljudi se razlikuju u samo 2 - 4 % na nivou DNK. 

Od 1990-ih godina, pažnja i trud su usmereni na 0.05 % DNK, različitih između dve ljudske osobe. Razvoj nauke i tehnologije omogućio je da se ovih 0.05 % DNK maksimalno iskoristi u svrhu izrade jedinstvenih DNK profila na osnovu kojih možemo razlikovati ljude, jedne od drugih, sa jako velikom sigurnošću. 

 

DNK profil se dobija tako što se PCR-om umnože određeni regioni u DNK, izabrani iz onih 0.05 % DNK, po kome se ljudi razlikuju jedni od drugih. Odabrani delovi DNK, koji se umnožavaju PCR-om, nazivaju se lokusi, a varijante jednog lokusa nazivaju se alelima. Svaki čovek na određenom lokusu ima dva alela, jedan poreklom od oca, a drugi od majke. Lokusi koji se koriste u forenzičkim analizama sadrže alele koji se međusobno razlikuju po dužini (broju parova baza). 

            DNK se može izolovati iz biološkog materijala, ili bioloških tragova koje svako živo biće neminovno ostavlja za sobom. Međutim, više od 99 % DNK je identično između dve osobe. Šimpanze i ljudi se razlikuju u samo 2 - 4 % na nivou DNK. 

Od 1990-ih godina, pažnja i trud su usmereni na 0.05 % DNK, različitih između dve ljudske osobe. Razvoj nauke i tehnologije omogućio je da se ovih 0.05 % DNK maksimalno iskoristi u svrhu izrade jedinstvenih DNK profila na osnovu kojih možemo razlikovati ljude, jedne od drugih, sa jako velikom sigurnošću. 

 

DNK profil se dobija tako što se PCR-om umnože određeni regioni u DNK, izabrani iz onih 0.05 % DNK, po kome se ljudi razlikuju jedni od drugih. Odabrani delovi DNK, koji se umnožavaju PCR-om, nazivaju se lokusi, a varijante jednog lokusa nazivaju se alelima. Svaki čovek na određenom lokusu ima dva alela, jedan poreklom od oca, a drugi od majke. Lokusi koji se koriste u forenzičkim analizama sadrže alele koji se međusobno razlikuju po dužini (broju parova baza). 

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now